Eko karavan: Živo predanje

izvor:

Četiri manastira - jedna legenda! Nastanak manastira Zaova, Sestroljin, Rukumija i Bradača u Braničevskom kraju povezuje jedna priča o tragičnoj smrti sestre Jelice. To je "živo" predanje koje je i dan danas prisutno u ovim krajevima i dalje se prepričava i posle toliko minulih vekova

Kult sestre Jelice

Događaj se, po legendi, zbio na dan Svetog proroka Ilije, najverovatnije 1385. godine. Narodno predanje o velikoj ljubavi braće prema sestri, o ljubomori, mržnji, kletvi i nesrećnoj Jeličinoj smrti motiv je narodne pesme "Bog nikom dužan ne ostaje".

Toga dana je, kaže predanje, Pavle Radić vezao svoju sestru Jelicu konjima za repove da je živu rastrgnu. Brat nije sestri poverovao da je teško oklevetana od svoje jetrve Pavlovice, da mu nije ubila ni konja, ni sivog sokola, ni dete u kolevci, već je sestru kaznio strašnom smrću. Zločine je zbog zlobe, mržnje i ljubomore počinila Pavlova žena - "kučka Pavlovica", kako je pesnik pogrdno naziva.

Na mestu gde je rastrgnuta Jelica nastao je manastir Zaova, gde su pale njene oči - Sestroljin, ruke - Rukumija, tamo gde je pala njena brada - nasta manastir Bradača.

Manastir Bradača

"Đe od nje kaplja krvi pala,
Onđe raste smilje i bosilje;
Đe ona sama sobom pala,
Onđe se je crkva sagradila." - kaže narodna pesma.

Pokraj svakog manastira pojaviše se izvori, potekle vode za koje narod veruje da su lekovite, da su posebno dobre za vid pa ih nazvaše "očnim vodama".

Preko stiškog ravnog polja pruža se blago uzvišenje Sopotska greda. Tu se po predanju zbila ova porodična tragedija. Predanje se prepliće sa istorijskim činjenicama da su u Braničevu u doba kneza Lazara, pre Kosovskog boja, kada se događaj i zbio, zaista postojali veoma poznati srpski vlastelini Pavle i Radul Radić koji su službovali kod kneza Lazara i da su u tom kraju imali svoje dvore.