Ronilačko zvono i leptir

„Ronilačko zvono i leptir“ je istinita priča o Žan-Dominiku Bobiju, uspešnom uredniku francuskog magazina Elle, čiji je glavni moto uvek bio da život treba živeti što je intenzivnije moguće... A onda je doživeo snažan moždani udar, koji ga je ostavio u sasvim izmenjenom stanju.

Paralizovan je od vrata naniže. Oba oka su mu funkcionalna, ali lekari odlučuju da mu zašiju desno, jer se ne vlaži kako treba i postoji mogućnost da dođe do infekcije. Dakle, posmatra svet levim okom i komunicira pokretima levog kapka.

Na početku filma, pripovedač je glavni lik, Žan-Dominik Bobi, odnosno Žan-Do, kako ga zovu prijatelji, iz perspektive prvog lica. Film počinje njegovim buđenjem u bolnici, posle tronedeljne kome. Nakon nerealno optimistične analize jednog lekara, neurolog objašnjava da Žan-Do ima takozvani „sindrom zaključanosti“, veoma neuobičajeno stanje, u kom je pacijent u potpunosti paralizovan fizički, ali istovremeno u potpunosti svestan i mentalno naoštećen. Na početku, gledaoci čuju njegove misli, jer on misli da govori, ali se ništa ne čuje. Ipak, sa terapeutom za govor razvija način komunikacije pomoću treptanja...

Pošto je nakada pre sklopio ugovor o izdavanju knjige, saradnici iz izdavačke kuće, Žan-Do počinje treptanjem da diktira knjigu, gde objašnjava kakav je osećaj biti on, zarobljen u tom telu, koje doživljava kao starovremesko ronilačko odelo sa bronzanom kacigom. Ostali oko njega vide njegov duh, još uvek živ, kao leptir...

Uloge:  Matju Amalrik (Mathieu Amalric), Emanuel Zajgner (Emmanuelle Seigner), Mari-Žoze Kroz (Marie-Josée Croze)

Režija: Žilijen Šnabel (Julian Schnabel)