Gde cveta limun žut

Krajem 1915. godine, u drugoj godini Prvog svetskog rata, početog napadom moćne Austrougarske carevina na malu Kraljevinu Srbiju, srpski narod, njegova vojska i država našli su se pred najvećim iskušenjem u svojoj istoriji.

Na Srbiju su krenule združene armije carevina Austrougarske, Nemačke i Bugarske.

Braneći svaki put, svako brdo, svaku rečicu, kad su svako selo, svaka zaravan, svaki prevoj postajali istorijske kote, Srbija se, uzdajući se u pomoć saveznika, s vojskom, državnim ustanovama i silnim izbeglim narodom našla na Kosovu, preostalom slobodnom delu svoje teritorije.

Tu je svaka dalja borba postala nemoguća, pa su se srpska vlada i srpska Vrhovna komanda, izbegavajući kapitulaciju, odlučile za jedini, sudbonosan, ali u isto vreme i časni poduhvat da srpska vojska, srpska država i dotle izbegli narod napuste svoju državnu teritoriju i da se u više pravaca, po najvećoj zimi, povuče preko neprohodnih gudura Albanije i preko dela besputne južne Crne Gore ka Jadranskom moru, u susret saveznicima.

I srpski narod i srpska vojska bili su iscrpljeni, na ivici ljudskih snaga, izgladneli i slabo odeveni. Bio je to jedinstven poduhvat u istoriji, da jedna država ode u emigraciju.

Bilo je to nezapamćeno spasavanje nacionalne časti, veličanstveno po poduhvatu i po velikim žrtvama strašno. Najstrašnije u Svetskom ratu.

Mučeništvo srpskog naroda u marševima za opstanak naroda i njegovo oslobođenje izazvalo je divljenje slobodnog sveta za Srbiju i Srbe.

"Blagoslovena da si, zemljo, koja si ih ovakvim rodila!" - pisale su novine sveta.
Došavši saveznicima na Krf, Srbi su sve svoje patnje saželi u pesmu čežnje "Tamo daleko".

Ovaj stradalni srpski podvig od pre devedeset godina tema je našeg filma "Gde cveta limun žut".

Trailer