Hamlet

Kraljević Hamlet (M. Gibson) tuguje zbog smrti svoga oca, danskog kralja. Još ga više izjeda saznanje da majka (G. Close) nije ni dva meseca oplakala muža, a već se preudala za njegovog brata, Hamletovog strica Klaudija (A. Bates). Jedne večeri dvorska straža obaveštava Hamleta da im se po noći ukazuje duh preminulog kralja.

Hamlet odlučuje noć provesti na straži kako bi proverio istinitost tih tvrdnji. I njemu se ukazuje duh oca koji mu kazuje da ga nije ubio ujed zmije, već ga je otrovao rođeni brat. Hamleta obuzimaju gnev i mržnja i on odlučuje da se osveti. Pre nego što ga ubije, pobrinu će se da raskrinka njegovu urotu pred celim dvorom, a za to će mu poslužiti glumačka grupa koja upravo stiže u dvorac...

Dok se mnogi književnici verojatno okreću u grobu zbog holivudskih adaptacija njihovih dela, Shakespeare bi zaista mogao biti zadovoljan tretmanom koji njegove drame dobijaju na filmu. To se pogotovo odnosi na Hamleta, koji se na filmskom ekranu počeo pojavljivati još početkom 20. sveka i do danas nije prestao. Iako je među tim ekranizacijama bilo mnogo vrhunskih ostvarenja, u sećanju su ipak najsvežije one iz devedesetih godina i to ponajviše one filmskog majstora Kennetha Branagha (1996) i talijanskog sineasta Franca Zeffirellija (1990).

Glumačka elita predvođena M. Gibsonom, ali i ostatak glumačke postave besprekorno je obavio svoj posao pruživši svojim likovima opipljivost i dubinu. Teško je ikoga izdvojiti, ali još je teže posebno ne pohvaliti fantastičnu H. Bonham-Carter u ulozi Ofelije ili P. Scofielda u ulozi duha.

Pohvale svakako zaslužuju muzika Ennija Morriconea. Film je 1991. bio nominovanan za Oscara (scenografija i kostimografija), a 1992. za BAFTA-u u kategoriji najboljeg sporednog glumca (Alan Bates).

Trajanje:  129 min.